Zelembać
Latinski naziv: Lacerta viridis
(Laurenti, 1768)
Zelembaći su dugi do oko 13 cm od vrha njuške do kloake, rep je bar dvostruko duži od tela (ukupna dužina je između 30 i 40 cm). Telo je vitko, glava visoka i kratka, ekstremiteti snažno razvijeni. Mužjaci su gotovo potpuno zeleni, boja ženki je varijabilnija, zelena ili zeleno-smeđa, često sa nepravilnim tamnim mrljama i dve do četiri uzdužne svetle pruge. Trbuh je žućkast, bez tačaka ili mrlja. Grlo je jarkoplave boje kod mužjaka u periodu parenja. Juvenilne jedinke su svetlosmeđe sa svetlim mrljama ili uzdužnim prugama.
Zelembać hibernira tokom zime, najčešće u rupama u zemlji, ispod korenja drveća ili panjeva. Ženka tokom juna polaže 6–23 jaja, iz kojih se mladunci izležu u avgustu. Ova vrsta se hrani insektima i drugim sitnim životinjama: sitnim gušterima, mladim zmijama, itd. Krupnije jedinke mogu se hraniti i sitnim sisarima, ptićima ili jajima malih ptica, a zabeleženo je da jedu i voće.
Zelembaći se drže gusto obraslih terena koji su jako dobro eksponirani. Mogu se sresti po otvorenim šumama, ivicama šuma, livadama i pašnjacima sa dosta žbunja, itd. Na južnim granicama areala biraju nešto vlažnija staništa i nalaze se na većim nadmorskim visinama, do preko 2000 m.
Zelembać naseljava veći deo jugoistočne Evrope. U Srbiji je ovo jedan od najuobičajenijih guštera – naseljava sve krajeve naše zemlje osim severnog Banata i većeg dela Bačke, a mestimično je izuzetno čest.
IUCN Red List: LC
Tekst: Aleksandar Urošević